nepristajati.

Sreda, 16 decembar 2015

Poslednji veliki književni događaj u 2015.

Uoči godišnjice od osnivanja Nezavisnih pisaca Jugoslavije 1989. godine u Sarajevu, u sredu, 16. decembra 2015. od 19 h u UK Parobrod, održaće se predstavljanje projekta “NE PRISTAJATI” (Izdavačka ustanova “Misao”, Novi Sad) autorke Gordane Draganić Nonin, urednice u časopisu za savremenu kulturu Vojvodine “Nova misao” i dopisnice lista Danas iz Novog Sada.

Uz autorku projekta, o Nezavisnim piscima Jugoslavije, govoriće i dvojica inicijatora ovog neformalnog udruženja književnici Vidosav Stevanović i Filip David, uz učešće pesnika, Stevana Tontića, koji je bio jedan od osnivača Nezavisnih pisaca. Program će moderirati Katarina Lazić, urednica u Parobrodu.

Publika će biti u prilici da prvi put, posle četrvt veka, čuje koliko je inicijativa o osnivanju i radu Nezavisnih pisaca bila važna, ne samo za književnost u regionu, nego za celokupnu kulturnu i društvenu javnost Jugoslavije.

Nakon dve godine istraživanja, Gordana Draganić Nonin prikupila je dokumentaciju o ovom važnom događaju, uključujući i osnivačka dokumenta, prepisku i fotografije, za koje je do sada smatrano da su izgubljeni u opsadi Sarajeva. Koristeći tekstove objavljene u štampi, kao i beleške iz objavljenih i neobjavljenih dnevnika književnika koji su bili osnivači, autorka je objavila temat u najnovijem broju časopisa za savremenu kulturu Vojvodine “Nova misao” zahvaljujući kojem je “na svetlost dana”, izneto niz podataka o ovom poslednjem pokušaju intelektualaca sa prostora Jugoslavije da se usprotive već nabujalom nacionalizmu na ovim prostorima.

Autorka je time ispunila ono što je jedan od osnivača, književnik Pavle Ugrinov, u svom još neobjavljenom dnevniku “Nulta egzistencija 1946-2006” predvideo još daleke 1992. godine: “Znao sam da će u nekim boljim vremenima biti, bar sa nekoliko reči, približena i osvetljena ova zamisao. I bar delimično upamćena, kao iluzija, sva naša upornost, u nekoj istoriji mlađih generacija i naših kulturnih zbivanja. U sećanjima na neostvarivu ideju. Na iluziju grupe pisaca izmeštenih od sveta i politike, u svojoj plemenitoj ideji – ne pristajati i biti što dalje od rata i haosa”.

Osnivanje udruženja Nezavisnih pisaca Jugoslavije inicirali su s jeseni 1989. godine četvorica književnika iz Beograda: Mirko Kovač, Živojin Pavlović, Vidosav Stevanović i Filip David. Osnivačka skupština održana je 20. decembra te godine u Sarajevu.
VIDOSAV STEVANOVIĆ:„Metaforično rečeno, pustinja je pred nama, treba je preći bez vode i hrane, bez kamila i vodiča, bez geografske karte i pomoći s neba. Oaze možda negde postoje, mi ne znamo gde su. A šta je s druge strane, obilje ili nova pustinja? Oni koji se nađu u novom svetu primetiće da sa sobom vuku stare ljude, sami sebe… Zvaće se Nezavisni pisci Jugoslavije… Filip i ja smo zaduženi da napravimo predlog statuta i pravila. Rastajemo se veseli kao dečaci koji su pušili iza leđa profesora, opet spremni da živimo i pišemo. Ako činimo uzaludnu stvar, bar nešto činimo. Sutrašnji dan biće manje gorak nego jučerašnji.”

(Vidosav Stevanović “Dnevnik samoće”, Službeni glasnik, 2010. godine – prisećanje na veče kada su njih četvorica kod Vidosava u stanu osmislili inicijativu).
MIRKO KOVAČ:„Mi nikada nismo pripadali krugu pisaca koji su podržavali nacionalne euforije. To ne znači da nas neko može izbaciti iz srpske kulture, čak ni uz pomoć državnog aparata.
(Mirko Kovač – izjava data novosadskom „Stav“-u, objavljena 15. decembra 1989. godine povodom inicijative).
ŽIVOJIN PAVLOVIĆ:“Sigurno je da nam je sa etičkog stanovišta namera da kroz individualna ponašanja, prema sopstvenom nahođenju – vratimo dostojanstvo ljudima od pera koje je prilično kompromitovano. Zbog toga stavljamo naglasak na odbijanje dirigovanih, nametnutih ili prognoziranih ponašanja i delovanja. To ne znači da su ljudi koji se budu okupili na osnivačkoj skupštini istomišljenici. Zajednički imaju to da učestvuju u formiranju bratstva dostojanstvenih, zasnovanom na njihovu delu.”
(Živojin Pavlović – izjava data zagrebačkom “Start”-u, objavljena 25. novembra 1989. godine povodom inicijative).
FILIP DAVID:„Ukoliko naše angažovanje da ostvarimo prava pisaca dobije političke konotacije – mi to ne možemo izbeći. Niti ćemo se truditi da to izbegnemo. Mi se, jednostavno, borimo za načela koja u ovom programu predlažemo, a u onoj meri u kojoj ona imaju neke veze s političkim zbivanjima, ta stvar će imati i neku političku dimenziju. U našem četvrtom dokumentu se kaže i ovo: „Niko više u Evropi ne može živeti sam, izolovan, zaštićen bilo kakvom gvozdenom zavesom; današnja i sutrašnja Evropa je gusta i neraskidiva mreža kulturnih, ekonomskih, tehničkih i jezičkih komunikacija.”
(Filip David – izjava data novosadskom „Dnevnik“-u, objavljena 17. decembra 1989. godine povodom inicijative).

Plakat:

FacebookTwitterGoogle+EmailShare